OPASNA ZARAZA ŠIRI SE SRBIJOM! Jedna brojka posebno je alarmantna: Svi novi slučajevi su iz Beograda

Source: Blic

Srbija ni prošle, 2023. godine nije postigla obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom protiv malih boginja, zauški i rubele od 95 odsto, koliko je dovoljno da bi se izbegla epidemija. Obuhvat je za svega par procenata veći u odnosu na 2022. godinu.

Najnoviji podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" pokazuje da je u toku prošle godine postignuti obuhvat MMR vakcinom u drugoj godini života iznosio 84,5 odsto, a pre upisa u prvi razred osnovne škole 91 odsto, što je nedovoljno.

- Ciljne vrednosti obuhvata treba da iznose 95 odsto, kako bi se sprečila cirkulacija uzročnika u populaciji i obolevanje - navodi se u izveštaju "Batuta" o epidemiološkom nadzoru nad malim boginjama.

Morbile još ne jenjavaju u Srbiji. U poslednjih 7 dana morbile su potvrđene kod još 8 osoba u našoj zemlji, i svi su iz Beograda, pokazuje najnoviji izveštaj Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Po njemu, od početka godine a zaključno sa 2. junom male boginje su dijagnostikovane kod ukupno 114 osoba.

U Srbiji su i dalje na snazi pooštrene mere epidemiološkog nadzora, koje traju od 7. februara, a tako će biti sve do isteka perioda dvostruke inkubacije nakon poslednjeg registrovanog slučaja malih boginja.

Najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom, registrovane su u Srbiji tokom 2020. i 2021. godine u poslednjih 20 godina.

Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2020. godini iznosio je 78,1 odsto, a u 2021. godini svega 74,8 odsto. U 2022. godini bio je nešto viši, 81,3 odsto.

Inače, broj vakcinisanih MMR vakcinom bio je i više nego zadovoljavajući do 2013. godine, a onda je 2014. godine rapidno opao. Procenat od više od 90 odsto vakcinisanih prešli smo posle toga samo 2018. godine, ali smo se opet vratili unazad.

Zbog pada kolektivnog imuniteta došlo je do epidemijskog javljanja morbila (nakon 20 godina najveća epidemija u Srbiji sa smrtnim ishodima), koje je tokom 2018. godine uticalo na povećanje vrednosti obuhvata u ciljnim grupama u odnosu na 2017. godinu, ali ne i u propuštenim godištima prema Kalendaru.

Primarijus doktor Slavica Maris, specijalista epidemiologije i načelnica Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu rekla je za "Blic" da je ovogodišnje epidemijsko javljanje malih boginja uticalo na to da se u Beogradu poveća malo broj vakcinisanih.

- Zaista je sad veće interesovanje. Ljudi kao da čekaju, pa čim se pojavi neka epidemija od neke zarazne bolesti za koje postoji vakcina, zavlada veće interesovanje, pritom, ne pričam samo o obaveznoj imunizaciji dece. Pre razgovora sa vama, imala sam upit gde mogu odrasle osobe koje nisu zdravstveni radnici i ne pripadaju kategorijama za obaveznu imunizaciju, gde mogu da se vakcinišu. Tako da, zaista vlada veće interesovanje i ovakve situacije nalažu i dodatne revizije kartoteka u domovima zdravlja za decu, koja nisu vakcinisana, i pozivaju se roditelji da im se to naknadno uradi - objasnila je dr Maris.

Prema njenim rečima, sve je ovo posledica, malog, nedovoljnog obuhvata vakcinacijom, tokom trajanja pandemije kovida.

- Jer, svake godine kada imamo decu koja se nisu vakcinisala, taj broj se skuplja iz godine u godinu, i onda u nekom trenutku imamo jako veliki broj dece koja su osetljiva na ovaj virus, a to je, upravo, okidač kada on lako pronalazi put i dovodi do epidemijskog širenja infekcije. Smanjenje obuhvata imunizacijom nije samo zabeleženo u Srbiji, već i u drugim zemljama širom sveta.

Na sreću, otkriva naša sagovornica, u toku 2023. godine, obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom malo je poboljšan. Obuhvat prvom dozom koja se daje u drugoj godini života iznosi 88 odsto, a druge, pred polazak u školu, oko 86 odsto.

- Imamo izvesno povećanje ali je sve to nedovoljno u odnosu na očekivani obuhvat koji treba da bude minimum 95 odsto - napominje prim. dr Maris.

Kako bi se predupredila epidemija malih boginja, tokom 2022. godine su su obavljane i revizije vakcinalne kartoteke u službama za zdravstvenu zaštitu dece i omladine, nevakcinisana deca su pozivana, a svaki kontrolni pregled nakon završenog lečenja korišćen je za vakcinaciju dece koja su propuštena da budu vakcinisana po Kalendaru, shodno okolnostima u aktuelnoj epidemiološkoj situaciji kovida 19.

To se radilo i ove sezone s obzirom na to da smo se opet suočili sa epidemijom malih boginja.

Prethodne 2023. godine registrovano je 50 slučajeva morbila u našoj zemlji, od kojih je većina, čak 94 odsto bila nevakcinisana, a po poslednjem izveštaju Instituta "Batut" od početka ove godine morbile su potvrđene kod 114 osoba.

Podsetimo, u poslednjoj epidemiji malih boginja u Srbiji, tokom 2017. i 2018. godine registrovano je oko 5800 obolelih, od kojih je 93 odsto bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Jedna trećina obolelih bila je hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama. U ovoj epidemiji registrovano je 15 smrtnih ishoda među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina.

Vakcinacija u Srbiji protiv malih boginja počela je 1971. godine primenom monovalentne vakcine. 1981. godine počela je primena kombinovane vakcine protiv malih boginja i zauški, dok je MMR vakcina (protiv malih boginja, zauški i rubele) počela da se primenjuje od 1994. godine.

Ona se prima u 13. ili 14. mesecu života.

Istovremeno, od 1994. godine započelo je davanje druge doze MMR vakcine, najpre u dvanaestoj, a od 2006. godine u sedmoj godini života, s obzirom na to da oko 5 odsto osoba vakcinisanih samo jednom dozom vakcine ne razvije imunitet protiv malih boginja.